Petrin rođendan
Ko god ima dicu složit će se samnom da im se diže kosa na glavi na spomen rođendana. Svako dite ima svoj razred sa dvadesetak dice a sa barem kvarat njih je super, i naravno, svako malo je nekome rođendan. Kvarat jednog pa kvarat drugog razreda i eto ti najmanje jednog rođendana misečno. U prijevodu, tata daj 100 kuna za poklon, izvoli me odvest u igraonicu i čekaj 2 ure da završi i znaš tata, moš pit kavu sa ostalim roditeljima.
Srića Božja, “rođendani” nisu ujutro i tata može ić na ribe. Kad se vrati, malo će odmorit i odvest me :) Bija je to petak 13, petak 13.11.2015. kad je moja Petra navršila 10 godina.
11. misec je. Misec kad se svake minute nadaš nekoj gudi koja će vrh štapa savit do površine mora. Prošle godine sam zaista ima takav dojam. Svaka sekunde ribolova sam se nada takvom potezu.
Dva najupornija na ovom planetu, Dean i ja idemo lovit na misto di zadnjih 6-7 puta nismo imali ni poteza. Koga briga, svaki dan je novi dan i svake sekunde može doći onaj potez o kojem sam priča. Sićam se kad bi se vraćali iz jednog od takvih ribolova bez poteza, kurac, palac, katastrofa, ne ćemo više ode ić, jebem mater mrižama, kurentima, misecu, zapinjanju, ješki, suncu, plimi, oseki i svemu živome na ovome svitu. Kad doma dođeš malo odmoriš i jedva čekaš ujutro opet ić :)
I naravno, išli smo opet :D
Kada bi i uvatili nešto, to na ovoj pošti nije nikad bilo prije 9:30, ali mi smo redovito tu bili oko 5:30 - 5:45. Došli bi mi i prije da ranije otvara kafić na pumpi u Dugom ratu. Ma zamisli ić na ribe u 9? Sve će nam pobić, sva riba će se dogodit u zoru. Jednostavno, moramo ić po noći. No, do 9:30 ka u bunaru :)
Popili smo mi lipo kavu na pumpi a u zoru su štapi bili u moru. Ja svoju termosicu, Dean svoju, ja svoj fejs, Dean svoj. Svako uru vrimena bi išli popravit bibija na udici i to je sve šta se tiče događanja cilog jutra. Ali, to je takva pošta, reka san vam :)
Bilo je već 10 ujutro kad san izvadija desni štap kako bi još jednom pregledao bibija. Oblikujem ja njega na udicu i dođe trenutak o kojem sam pričao maloprije. Pomalo, elegantno, ravnomjerno ali moćno i odlučno, kraljica je krenila put Brača. U ovakvim situacijama se od Deana može čuti uvik ista poštapalica; “U jebate”. Naslonim desni štap na tripod, uzmem livi. U tom trenu je stala, no na upredenici osjećam da se još igra sa bibijem. A ja mislija da igraonice rade samo popodne?
Nakon nekoliko trenutaka se sitila da još nije došla do Brača i opet krene, ka i prvi put, odlučno i moćno. Možda bi još bolje opisao taj drugi potez da nisam udrija kontru. Ruka po špuli i hop, uvaćena je.
Prvih dvadesetak metara je bija pakal i teško nadmudrivanje s njom i kočnicom. Često se volim igrat sa kočnicom i guštat u tom trenutku, no poznavajući teren na kojem lovim, moram bit jako oprezan jer je brdo sika dvadesetak metri od kraja.
Kad neko uvati ribu dok lovimo skupa, imam običaj snimat izvlačenje, čisto da se ima za uspomenu ali kad ja vučen ribu, niko se ne siti mobitela pa sam u tom trenutku rekao Deanu da traži mobitel i da snima. Pošto je i Dean bija uzbuđen zbog ribe koju vučen, nit je on znao di je mobitel, ni šta je mobitel ni kako se snima :) No ipak se sabra i počea snimat. E to je pravi prika. Ima i onih šta biže od tebe kad uvatiš nešto, zavist i ljubomora, no o tome u nekom drugom dnevniku. Nego, da se ja vratim vađenju.
Kraljica je malo krenila prema kraju pa je često laškavala i uspija sam nekako izać s njom na kraj. Kako je pametna ta beštija. Oće laškat jer je u tom slučaju veća vjerojatnost da se oslobodi udice nego dok je zategnuto. Zadnjih 20 metara dno pakla. Vidila je siku desno od mene i naglo krenila tamo, opet igranje i nadmudrivanje. Djelomično je i uspila u tom bijegu jer kad sam je izvadija, metar ipo upredenice je bilo gotovo uništeno (prošla je preko sike). U zadnji sekund sam je ferma da do kraja ne ode i nekako ipak uspija nasukat. Poljubija sam svoj 8 nitni 0,19 Power pro od sriće. Baj d vej od opreme san koristija Shimano Super Aero Technium štap, Shimano Ultegra Ci4+ XSB 14000 rola, PowerPro Super 8 Slick 0,19 upredenica, Shimano Speedmaster konusni shock leader, 0,33 fluorocarbon, olovo 130g. i udica 3/0.
Mamica od 3,70 je vani, gotovo krepana, satra sam je. Slijedećih nekoliko minuta je bilo rezervirano za službeno fotografiranje :D
Ako se sićate priče, desni štap je vanka. Sad je i livi i to sa oštećenom upredenicom i neiskoristivim predvezom. Dakle, trenutno ne lovim.
Ima još jedna stvar za koju vjerojatno niste znali. Kad dođem na poštu, nikad ne zabacim jedan pa armajen drugi štap. Arman ih oba, nadijen oba i onda zabacim oba zajedno. Ne znam zašto, a znam i da će te mi svi reć da je veća vjerojatnost ulova kad jedan zabacim prije al ja ne mogu protiv toga.
Tako je bilo i u ovom slučaju. Ne zabacujen desni štap dok god ne spremim livi. To podrazumjeva kidanje dijela upredenice, promjena shock leadera, vezanje čvora itd itd. Triba mi malo vrimena za to. Ali, ruke se još malo tresu pa nisam moga niti vezat čvor između upredenice i shock leadera. Zamolija san Deana da mi veže.
Nakon skoro uru vrimena zabacin štape i počnen slat poruke prijateljima :)
Slijedeće 2 ure opet ni taknit. Al koga briga? :D
No, dogodi se potez i na Deanovom štapu. Deane, to je onaj potez di si zamalo bez gaća osta :D Počelo je bit jako vruće pa je čovik sa sebe skida kombinezon a potez se dogodija taman negdi na po puta skidanja :D No, najbitnije je bilo da je on komarču izvuka. Nakon nekog vrimena i ja imam potez i uvatim je. Lipe ribe, roba 50-60 deka ali nebitne nakon one od 3,70.
Jebate koji rođendan!
Hrvoje Jukica
