Doživljaj zlatno-smeđe boje
Bio je to kraj ljeta 2015., škola je počimala za nekoliko dana, a mene stisnilo šta nisam dugo iša lovit. Tako bi ja tih par dana zaspa u 1 a budia se u 4 da bar nešto ribolova u tih par dana nadoknadim. Jutarnje halucinacije su bile redovne ali bi se zato naspava kad bi se vratia sa ribolova...
Jedan od tih dana sam se dogovorio sa prijateljem malo probat lovit lampuge. Dok sam išao do "pošte" morao bih naravno proći dnevnu dozu pijanaca koji se vracaju sa kojekakvih "ispij zabava". Kada smo počeli lovit u samom početku nije bilo ničega a poslje su se pojavile osrednje lampuge. Tih dana mene sreća nije baš ljubila, ali svaki put kad bih i najmanje posumnjao da se u krugu od 50 m oko mene nalazi lampuga, lupao sam najjače što sam mogao poperom po bonaci samo da joj pažnju privučem!
I baš kasnje kad sam pomislio da i taj dan neće bit ništa došao je neki izletnički brod, a i za njim jato lampuga. Nekoliko se komada zaletilo na popera ali sve u prazno. Sad ide situacija: ja bacam i lagano varalicu uz kratke trzaje dovlačim prema sebi, dovukao sam je skoro do ispod nogu kad ono nešto izroni iz dubine i preprječi joj put. Ja i prijatelj gledamo ko blesavi, ne razumimo šta se dogada, kako je brzo doslo tako je brzo i otislo!
Meni se po glavi mota koja bi naša "beštija" mogla napravit omanji val. Nisam dugo ni mislio kad eno ga opet! Ali sad malo dalje od nas! Vidila se ta predivna boja, zlatno-smeđa koju je jutarnje sunce predivno obasjavalo, izronilo je "to" još nekoliko puta krečući se prema jugu, ali izronilo je dovoljno puta da se sasvim dovoljno uvjerimo da gledamo morskog čovika ilitiga sredozemnu medvjedicu! Ona je lagano tragajući za pljenom otisla prema jugu a mi smo bili presretni jer smo zajedno, da smo sami neko bi reka da smo ludi, ali sad znaju da ne možemo oboje u isto vrijeme poludit! Taj dan lampuge nisam uhvatio, ali sam uhvatio nešto drugo, a to je doživljaj za cijeli život!
Ante Divić
